Cena zlata, trgovina, Goldfixing

Cena zlata

Cena zlata se utvrđuje na otvorenom tržištu. To se dešava od 17. veka na  London Bullion Market. Od 12. septembra 1919. godine sreću se važni trgovci zlatom u jednoj  Rothschild-Banci u Londonu, da bi  formalno odredili cenu zlata. Od 1968. godine dešava se još jedan dnevni sastanak u banci u 15 h po londonskom vremenu, da bi se ponovo definisala cena u vreme otvaranja US-berze. Važni faktori, koji imaju uticaja na cenu zlata, su cena nafte i aktuelni kurs US-dolara, pošto se zlatom trguje u ovoj valuti.

TRGOVINA ZLATOM

Zlatom se trguje sve do vikenda tokom 24 sata. Kada se u Americi trgovina zatvara, potom se nešto kasnije otvara trgovina na azijskom kontinentu. Zatvaranjem trgovine u Azjiji počinje trgovina  zlatom u Evropi i nešto kasnije ponovo u USA.

Najvažnija mesta za trgovinu zlatom u svetu su London, Cirih, New York i Hongkong. Plemeniti metal se prodaje na New York Mercantile Exchange (odeljenje COMEX), na Chicago Board of Trade, na Euronext / LIFFE, na London Buillon Market, na Tokyo Commodity Exchange, na Bolsa de Mercadorias and Futuros i na Korea Futures Exchange.

Goldfixing

Od 17. veka se utvrđuje cena zlata na London Bullion Market. Od 12. septembra 1919. godine   trgovci zlatom se sreću u 10:30 h po lokalnom vremenu (11:30 h srednje evropsko vreme)  u jednoj Rothschild-Banci na St. Swithin Lane u Londonu, da bi formalno odredili cenu zlata. […] Od 1. aprila 1968 godine  dešava se još jedan dnevni sastanak u Londonu u 15:00 h po lokalnom vremenu  (16:00 h srednje evropsko vreme), da bi se ponovo kompletirala cena pred otvaranje US-berze. […] Od 2004. godine održava se sednica, koju je ranije trajno vodio Rothschild, pod upravom godišnje izmenjivog predsedništva u Barclays banci. Prilikom ovog događaja sreću se po jedan predstavnik  Bank of Nova Scotia–Scotia Mocatta, Barclays Bank, Deutsche Bank AG London, HSBC Bank USA NA London Branch i Société Générale, koji su svi članovi London Bullion Market Association (LBMA).

Fixing je pregovarački proces, pri kome se pokušava, da se što više trgovinskih naloga ispregovara sa fiksnom cenom.

Drugim rečima, pet bankara se sreću dva puta dnevno na otvorenim danima berze i pregovaraju cenu zlata, na koju se orijentišu sve banke, rudnici, glavni investitori, trgovci novčićima i proizvođači nakita u celom svetu. Pored toga ova fiksirana cena zlata važi kao osnova za izvedene transakcije.

Izvor: Gasser, Michael Karl: Gold - der König der Geldanlage? Physisches Gold als Anlageform der modernen Zeit, Hamburg, Diplomica Verlag GmbH, 2013, ISBN: 978-3-8428-9501-0