Kamata na kamatu i novčana masa

Naš sadašnji novčani sistem je tako konstruisan, da funkcioniše samo u vezi sa kamatnim sistemom. Vlasnici novca kojima preostaje, pozajmljuju ga i dobijaju za to kamatu. Kamata se stara za to da novac ponovo dođe u opticaj. Ali ova kamata mora da se stvori u procesu proizvodnje, što znači da kamata stavlja privredu u stalni pritisak rasta. Stvarni problem predstavlja eksponencijalni rast kamate kamatom na kamatu. Realnom proizvodnjom privreda decenijama ne uspeva da parira  eksponencijalnom rastu novčane mase. Novčana masa i zaduženja rastu, ekonomske krize su posledice. Sve dok novčani sistem ne započne ponovo posle potpunog kolapsa. Takozvane valutne reforme nisu nepoznati događaji u našoj istoriji. Prof. Ramb računa u 2017. godini sa  50% verovatnoće i u  2030. godini sa 98% verovatnoće, da država sprovede o ovom obliku otpis dugovanja, ili da mora da ga sprovede.

Umesto kamate mora biti kreiran jedan drugi podsticaj, koji održava novac u opticaju. Finansijski  stručnjak Johann Silvio Gesell (1862-1930) je razvio jedan model još pre 100 godina. Njegov teorije nisu ni do danas priznate.

"Najveći nedostatak ljudske rase jeste naša nemogućnost da razumemo eksponencjalnu funkciju” Albert Bartlett, Fizičar

"Svako ko veruje da eksponencijalni rast može da se održi zauvek u konačnom svetu je ili ludak ili ekonomista“ Kenneth E. Boulding, Ekonomista

Izvor: Gasser, Michael Karl: Gold - der König der Geldanlage? Physisches Gold als Anlageform der modernen Zeit, Hamburg, Diplomica Verlag GmbH, 2013, ISBN: 978-3-8428-9501-0