Zlato ne plaća kamate

To što zlato ne isplaćuje kamate koriste neki investitori kao argument da bi izbegli ovu imovinsku klasu. Sa zlatom se zaista ne može zaraditi na kamatama, međutim ovo se kroz očuvanje vrednosti i očuvanje kupovne moći, odnosno rast cene značajno nadoknadjuje. Od osnivanja Federal Reserve (1913.) izgubio je dolar više od 95% svoje kupovne moći, zlato je u istom vremenskom periodu poraslo sa faktorom 50. Od kraja Bretton-Woods-Systems (zlatno pokriće) u 1971. godine dolar je rapidno opao, US-valuta je izgubila u poslednjih 30 godina 80% kupovne moći. Da biste danas dobili istu potrošačku korpu, koju biste 1980. godine  mogli imati za 1 uncu zlata, moralo bi se danas platiti oko 2.000 USD. Zlato zaista ne isplaćuje  kamate, ipak se žutim plemenitim metalom održava kupovna moć.

Prof. Bocker piše o  temi zlato ne plaća kamate: „Zlato izjednačava ove gubitke kroz očuvanje svoje vrednosti i višestruko uvećanje vrednosti. Gubitak na kamati je upravo jedna od posebnih osobina zlata, jer bi se inače ova kategorija ulaganja odavno pojavila na poreskim prijavama i vlasnici zlata bi morali ili da lažu ili da odustanu od anonimnosti i plate. Zlato ne generiše direktan prihod, koji bi se poreski obuhvatao. Posebna snaga se satoji u očuvanju kapitala.“

Da zlato predstavlja dobro osiguranje protiv inflacije, vidi se na drugim primerima sa mnogo dužim vremenskim periodom razmatranja. Prema jednom mestu u Starom Zavetu, moglo se u vreme Nabukodonosora, koji je vladao Vavilonom u šestom veku pre nove ere, kupiti 350 vekni hleba za 1 uncu zlata. Prilično sličan ekvivalent dobija se i 2600 godina kasnije. Još jedno dalje poređenje govori, da se za jednu uncu zlata kako u 18. veku kao i 1930. ili danas  može kupiti jedno konfekcijsko muško odelo. 

Izvor: Gasser, Michael Karl: Gold - der König der Geldanlage? Physisches Gold als Anlageform der modernen Zeit, Hamburg, Diplomica Verlag GmbH, 2013, ISBN: 978-3-8428-9501-0