Zašto zlato nije balon

Na finansijskoj sceni se delimično potvđuje, da se od zlata upravo gradi jedan balon i da predstoji njegovo pucanje. Ako se posmatraju činjenice, relativizuje se ova slika. 2009. godine je bilo  uloženo 0,8% svetskih finasijskih sredstava u zlato i akcije zlata. U poređenje sa 1932. godine je bilo procenjeno oko 20% i 1981. godine oko 26% u zlato i akcije zlata. Kada bi 2 % svetskih finasijskih sredstava bilo uloženo u zlato, moralo bi dodatno da se nabavi oko 85.000 tona zlata ili da se osvoji proizvodnja od oko 34 godine. Posmatrano iz ovog ugla zlato ima još potencijala i tražnja će više rasti, a time i cena.

Pored toga delimično se potvrđuje, da bi cena zlata u istrorijskom poređenju bila suviše visoka. Prilagođeno inflaciji morao bi kurs zlata nakon visokog kursa iz 1980. godine da poraste na skoro USD 2.000 da bi dostigao staru vrednost.  Kada bi se koristio stari način obračuna inflacije iz 1980. godine , zlato bi moralo da poraste na više od USD 7.000, da bi prevazišlo vrh iz 1980. godine

Izvor: Gasser, Michael Karl: Gold - der König der Geldanlage? Physisches Gold als Anlageform der modernen Zeit, Hamburg, Diplomica Verlag GmbH, 2013, ISBN: 978-3-8428-9501-0